Giorgos Voutsis-Vogiatzis: Pismo iz zatvora

[a translation of Giorgos' prison letter in serbo-croat, as published in (many thanks to) http://www.inventati.org/anarhizam/index.php?option=com_content&task=view&id=3075&Itemid=1]

Giorgos Voutsis-Vogiatzis: Pismo iz zatvora

Sada kada su svi umukli, hajde da govorimo o izboru

"...Mnogi od nas su ubijeni ili smo odvedeni u zatvor; mnogi drugi su ranjeni i izbačeni iz akcije; određeni elementi se čak prepuštaju svom uzmicanju zbog nedostatka hrabrosti; ali verujem da mogu reći da se naša formacija u celosti nije nikada zatalasala sve dok nije zaronila u samo srce destrukcije."

Za napad na moderne institucije represije i eksploatacije, zahteva se – pre svega – odbijanje masovne proizvodnje svesti da ovaj svet daje radjanje (gives birth to). Vlast više ne drži toliko do privilegovane tehnike administracije gde se vlast koncentriše u rukama manjinske elite. Vlast je danas prožimana društvenim odnosima koji nalaze svoj odraz u svakom aspektu svakodnevnice. Transmutacija društvenih antagonizama je nevidljivo stvorila neophodnost za refabrikaciju i sofistikaciju starih naziva represije. Ovaj proces nije istupio iz plavog, niti je prosto zaveden fizičkim nasiljem. Društveni odnosi su uobličeni tokom decenija potrošenih u društvenoj fabrici; imaju gomilu svojih ličnih ključnih reči. Integracija, ”moralnost”, homogenost, ”valjano državljanstvo”. To je način kako su bosovi proizveli menadžere i njihove supervizore, modernu klasu koja premošćava jaz između sindikalista i poslušnih radnika, koji su slomljeni i koji su lanac masovne proizvodnje i koji sada mogu da imaju svoje sopstvene valjane lisice na rukama. Stvorili su volontere da ožive viziju ”Velike Grčke”. Neplaćeni pokorni ljudi koji svoju volontersku službu nazivaju ”davanje natrag društvu”. Socijalne grupe koje rade za održavanje postojeće represije i eksploatacije koje igraju ulogu šok absorbera, daju svoj doprinos globalnom napadu vladajuće klase.

Organizacije (kao što su NVO) proiznikle iz postojeće demokratske potrebe da stvore javnu sliku humanosti kapitalizma. Zasnovani na nenasilju i milosrđu oni vredno pripremaju groblje za sutrašnju nesreću njihovog bojnog polja demokratije. Oni održavaju moderne radne kampove u zemljama trećeg sveta. Fabrike mizerije, gde robovi ekonomije grade stakleni prozor zapadne civilizacije, a takođe i saglasnost modernog šizo-proletarijata, pretvarajući njihovu klasnu svest u konzumersku svest.

»Valjani građanin«, naoružani heroj grčke demokratije stvara moderni izraz pravde i zakona. Oni učestvuju aktivno u volonterskom radu u sigurnosnim projektima, informišu pandure o sumnjivim osobama a čak i sami napadaju delikvente. Dobijaju svoje male nagrade od panduracije za njihovo delo i osećaju se ponosno. Zahtev za sigurnošću više nije nametnuta konvencija. To je socijalni instinkt. Jako militarizovan zahtev za nemilosrdnu zaštitu imovine. Panduri nisu jedini u uniformi. Svetska moralnost je takođe obavijena uniformom i koristi se za potrebe bosova.

3-10-2007 sam opljačkao banku ETE (Ethniki) u Gyzi ulici. Kada sam izlazio, oko minut i po nakon pljačke i kada sam krenuo da bežim biciklom, primetio sam prolaznika kako prelazi Ragkavi ulicu nedaleko od mene (ulica paralelno sa ovom gde sam ja bio) i kretao se pravo ka meni. nakon kraćeg dijaloga, dok sam još bio na bicikli, ovaj prolaznik se preokrenuo u ”heroja” i udario je moj bicikl što je dovelo do toga da se sudarim sa prolazećim autom. Tako sam završio na zemlji i onda su već sirene bile svuda oko mene.

Moj izbor da opljačkam banku je u stvari moj način negiranja postojećeg sistema. Gerila napadi na blagostanje neprijatelja akcijama eksproprijacije potvrđuje perpetirani izbor napada, i pripada delu istorije negiranja sistema. Čvrstina se mora pomerati vojnim koracima između razmišljanja i akcije. Demonstranti, pljačkaši, osobe koje podmeću vatru, oni su svi detonatori koji pokreću isti rat. Odbijanje rada je delom odbijanje ekonomije i njenog sveta. Nadničarenje je otuđen proces koji proizvodi ekonomsku neravnopravnost, koja se zasniva na eksploataciji jednih nad drugima. To je komercijalizacija prirodne ljudske potrebe za stvaranjem i njene integracije u socijalnu fabriku otuženih odnosa. Otuđen rad ima svoju sopstvenu etiku i odanost. legalnost, model šefa i karijera.

Gde radiš? Koliko zarađuješ? Kada dobijaš slobodne dane? Pitanja koja istražuju subjektov socijalni status. Otuđeni rad rukovodi i organizuje i vreme za odmaranje koje je pod uticajem radnog statusa kojem se dakle to vreme podređuje (vikend, odmor, slobodni dani). U stvarnosti, otuđeni rad definiše naše celo postojanje. Naše svakodnevne razgovore: Kako je bilo na poslu? Kada će plata? Naše raspoloženje: Danas sam mrtav umoran, nisam raspoložen nizašta, moram sutra da ustanem rano.Tako možemo videti koliko je duboko smisao vremena podređen svetu rada i potrebama ekonomije. Nematerijalna dimenzija vremena prelazi u materijalan izraz modifikovano rasporedom našeg svakodnevnog ropstva. Pljačkanje jednog ekonomskog mehanizma ropstva nije jedini izbor za realizaciju odbijanja rada. Ali čak i napadi protiv ekonomskih ciljeva predstavljaju radikalnu najavu organizovanja i borbe, koji započinju projekat za uništenje rada.

Ponoviću ponovo: odbijanje rada predstavlja delimično odbijanje ekonomije i njenog sveta. Na primer: eksproprijacija robe (iz knjižara, supermarketa) predstavlja jednu vrstu odbijanja konzumeracije, iako to nije totalni napad na ekonomiju. Pljačkanje banke je jedan od načina da se odbije rad, ali to nije totalni napad na kapitalizam. Ako se na kraju nešto opravdava, to nije smisao već razvijanje izbora za akciju. Smisao sledi odluku da se deluje. Oni su dijalektički povezani sa projektom. Oni drmaju unutar sistema, ali ne drmaju ceo sistem. Moja odluka da opljačkam ETE banku nije bila osvetnički, slučajan pokušaj zasnovan na tome da sam posedovao oružje već korak na mom putu da totalno odbijem ovaj svet. To je put bez krajnje destinacije i sa mnogo srednjih/zaustavnih tačaka. Mnogi revolucionari poseduju pištolj u svom arsenalu. Tako da ako nešto treba da povratimo, to je lična svest. Ili još, sve što stvara masovnu i kolektivnu svest je osuđeno da reprodukuje pobedu naše svesti, koja će se preokrenuti u nove pobedničke mase naše ere.

Neprijateljstva se nastavljaju.

Giorgos Voutsis-Vogiatzis

Umesto P.S.: Identitet osobe nije definisan porodičnim imenom ii nadimkom, već putem i izborom za koji se odlučio. Svi mi znamo da kada se kamere unište i informanti lažovi nemilosrdno prebiju, vreme počinje da kuca, odmeravanje okreće stvarnost. Oni koji su klevetali i zloupotrebili moje lične podatke će me uskoro naći ispred sebe. U bilo kojoj akciji solidarnosti, voleo bih da svi koji pomene moje ime uključe i oba moja prezimena.

[Neke akcije solidarnosti (Oktobar-Novembar 2007):
12 oktobar: napad paljenjem dve banke u Atini
13 oktobar: napad paljenjem kancelarije Ministra obrazovanja u Atini
16 oktobar: napad paljenjem protiv ETE banke u centru grada kao I napad paljenjem kancelarija vladajuće partije u jednoj četvrti Soluna
18 oktobar: napad paljenjem protiv ETE banke kao i napad paljenjem kancelarija vladajuće partije u drugom delu Soluna
5 novembar: Razbijeni prozori na filijale ETE banke, Eurobanke i Unije grčkih banaka u Atini]

Giorgos će biti zadržan do 18 meseci u Koridalos zatvoru pored Atine, dok se suđenje ne završi.